А Анђели су створени пре људи. У почетку створи Бог небо и земљу – стоји написано у Књизи Постања. Под небом су светитељи Божји једнодушно разумевали ангеле, то јест свет светих духова, војске бестелесних сила. Према Божјем Откривењу и визији светитеља, као што су били свети Јеротеј и свети Дионисије, ангели се врстају у девет кола према сили и власти и мудрости која им је дарована од Створитеља. Тих девет огромних кола називају се: Престоли, Начала, Власти, Серафими, Херувими, Господства, Силе, Архангели i Ангели. Ум људски не може ни замислити величину и славу ангела, нити рачуница људска израчунати број њихов. Само се срце људско може радовати својој већој и старијој и савршенијој браћи – браћи, кажемо, јер је један небесни Отац и ангела и људи.

Б Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може бити отпора, Његовој мудрости не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Њекових следбеника и Њекових непријатеља. Зато и кажемо: Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос.

В Веруј свему ономе што је Христос Господ казао, показао i предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос је, дакле, жива Истина у свему што je био, у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечји; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечји, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао?

Г Грех је поверовати неком другом а не Исусу Христу и поћи за неким другим а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање – то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера в Христа и владање по Христу представља здравље синова Божјих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечјег – болест од пакленог огња и дима.

Д Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, i тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло, и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечји, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечји, чијим си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божјим – једно си са Богом, ако ли духом зла – једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.

Ђ Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Где ти је наука о Животу и Животодавцу? Ко ти је дао очи, помоћу којих душа твоја гледа? Ко ти је дао уши, помоћу којих душа твоја чyje? Ко ли ти је дао разум помоћу кога учиш? Ако ти хартија коју читаш каже, да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: А од кога природа позајми да мени да? Сине човечји, зар ти срце не гори као од огња, кад се помене име Творца и Оца твојега? Умири срце своје, прво га умири, па загледај у њ као у мирно Језеро, потом га ослушни и најзад прими науку његову. Тако ћеш познати Творца и Зајмодавца природе. Тако ћеш осетити присуство Живота и славу Животодавца. И учевина твоја неће бити мирис смрти но мирис живота. А туга и очајање твоје окренуће се на радост и клицање.

Е Евгеније значi благородни. Какогеније значи злородни. Геније значи само родни. Геније нема свога пута; он мора поћи путем или Евгенија или Какогенија. Стари Јелини су и демона називали генијем. Очигледно је, дакле, да понеки геније може бити и какогеније, то јест злородни, или на зло рођени. У Европи су названи генијима сви најдаровитији људи, но без разлике у погледу благородства и злородства. Отуда ми видимо у неким од тих европских генија ангелске људе а у некима, опет праве демоне. Евгеније је онај човек који зна своје сродство с Богом, и сходно томе живи и влада се. Какогеније је онај човек који одриче своје сродство с Богом и налази га у земљи или аду, па сходно томе и живи и влада се. Геније је онај човек коме је Творац позајмио многе таленте, а он те таленте употребио или као Евгеније или пак као какогеније. Прави хришћанин може бити Геније, не сме бити Какогеније, мора бити Евгеније.

Ж Жар-птица спомиње се често код руских песника. Она се представља као птица среће, чудне лепоте. Она притиче у помоћ невиним против нечистих, и праведним против неправедних. Стари Мисирци су обожавали птицу феникс, која је умирала и поново васкрсавала. И у једном и у другом случају ми видимо символ душе човечје, која је створена од Бога, пуна топлине, пуна блаженства и пречудне лепоте. По својој природи душа је чиста и невина и светла i праведна. Но грех је жаока смрти, која душу усмрти. Грех удаљава од Бога у земљу далеку, где се душа хлади и мрзне и блуди и умире. Таквој души треба Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ и Помиритељ. Душо људска, не очајавај и не чекај Онога који је већ дошао. Дошао је твој Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ i Помиритељ. Воспрени, птицо покисла, и буди опет жар-птица, каква си и била кад те је Творац твој Својим Духом и дахом загрејао и окрилатио.

З Завет је драговољна обавеза. Завет представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима. Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог; заветодавац пак који се обавезује испунити све услове примања, јесте човек. Два Завета учинио је Бог са родом човечјим: Стари и Нови. Стари Завет учинио је Бог онда док је род људски био још млад и по годинама и по греху, а Нови онда кад је род људски постао стар и по годинама и по греху. Први Завет заснован је на закону Божјем и на крвној жртви Божјих животиња. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао давати човеку добар и дуг живот на земљи и свако земаљско обиље с колена на колено, а човек се од своје стране обавезао испуњавати прописани закон Божји и приносити Богу крвне жртве од Божјих животиња. Бог је одржао Завет од Своје стране, но човек га је свега погазио грешећи против Бога Заветодавца и очекујући упорно да му Бог ипак даје све – безусловно. Кроз ту обману Створитеља свога род човечји се уболестио до смрти. Тада је Створитељ људи учинио Нови Завет с човеком. Тај Нови Завет заснован је на љувави Оца и на крвној жртви Сина Божјега. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао дати човеку вечни живот и царство небеско, а човек се од своје стране обавезао одговорити љубавл.у на љубав, и жртвовати себе васцелог Оцу свом небеском. То је Нови Завет – љубав и жртва с обе стране.

И Има ли места Трећем Завету? Гле, неки људи сањају и говоре о Трећем Завету, наиме о неком Завету Духа Божјега! То је сањарија и празан говор, који скрива безумље и злобу. Јер шта бы имао Бог више да жртвује за људе, и шта би се човек могао више обавезати према Богу својему? Први Закон потврђени је и запечаћен крвљу чистих Божјих животиња. Други Завет потврђен је и запечаћен пречистом и невином крвљу Сина Божјега. Чиме би се потврдио и запечатио Трећи Завет? Јер ако би потребан био Трећи Завет, он би морао бити савршенији од Другога, према томе и потврђен и запечаћен неком крвљу драгоценијом од крви Јединородног Сина Божијега. А зар је могуће и замислити неку крв и неку жртву драгоценију од оне Сина Божијега? И најзад, какву би већу обавезу могао човек примити на себе него што је већ примио у Новом Завету, то јест да из љубави према Богу преда себе свецелог на вољу и у руке Оцу свом небесном? Шта би имао човек драгоценије од себе да би могао принети на жртву Богу у одговор на жртву Божју за њ? Јасно је, дакле, да о Трећем Завету могу сањати само они који су испуњени безумљем и злобом. А погледајте, како и апостол каже за Други или Нови Завет, да је он завјет вјечни (Јевр. 13, 20).

Ј Јевреји су први болесник међу народима, које је Бог узео да лечи. Избранство јеврејског народа означава само то и ништа друго. Па како су се Јевреји успротивили Богу као Лекару и погазили Завет, то је Бог предузео лечење свих народа на земљи, стварајући тако Себи из свих народа један изабрани народ од оних који се драговољно предадоше Богу на лечење. У овај изабрани Божји народ увршћени су само они праведници, пророци и угодници Божји из јеврејског рода, који у cвoje време испунише обавезе Старог Завета као и они који драговољно прихватише Нови Завет. Остатак Јевреја пак отпао је од оба Завета: од Старог, јер је крвна жртва Божјих животиња укинута Богом, како је и проречено, и од Новог, јер крвну жртва Сина Божјег одбацили су сами они. Човече и сине човечји, чувај се да не будеш убројан у синове противл.ења. Јер свак ко хоће да се излечи, мора пристати да се здрава крв унесе у него. А једина здрава и здравотворна крв јесте крв Сина Божјега, Господа нашег и Спаса Исуса Христа, коме нека је вечна слава и хвала. Амин.

К Крштење је прва Тајна. Крштењем се извршују два спасоносна чина над човеком: очишћење и усиновљење. Очишћење од првородног наследног греха, и усиновљење Богу. Рекао је Господ апостолима Својим: Идите и научите cve народе крстећи их вa име Оца и Сина и Светога Духа (Мат. 28, 10). Ако се човек и после крштења упрља грехом, не пере се више од греха крштен.ем него покајањем. Јер је крштење једно, и оно је намењено за ослобођење од страшног и вековног терета наслеђеног греха. Ако ли се усиновљен човек одели од Оца свог небесног, он постаје блудни син i живи међу свињама; но и њему за спасење није потребно ново крштење него покајање, као што је јасно изрекао сам велики Господ наш причом о блудноме сину.

Л Лаж опасну, врло опасну, проповедају секташи кад говоре да не треба децу крштавати, него кад деца порасту и познаду шта је то вера, онда их тек ваља крстити. Човече и сине човечји, затисни уши твоје од таквих лудих речи. Јер ако ти чедо твоје умре некрштено, ући ће у онај свет као нечисто и неусиновљено од Бога. С ким ће, дакле, бити у вечности, и чијим ће се назвати? Гле, ти не чекаш да чедо твоје порасте и сазна шта је то вода и млеко и мед и хлеб и лек, па тек онда да му дадеш све то. Него му дајеш иако оно то не зна. Ти знаст, шта је за њ добро и спасоносно, зар оно то мора знати у колевци? И ако чедо твоје има гушобољу, хоћеш ли га лечити, или ћеш чекати док оно порасте и сазна шта је то гушобоља? А наследни грех је несравњено тежа бољка од гушобоље. Па кад од гушобоље лечиш чедо своје, лечи га и од оне теже болести, којој је лек крштење. Да ти не умре чедо некрштено, јер се иначе никад и нигде у вечности нећеш срести с душом његовом.

Љ Људски род имао је једнога праоца, Адама. Сав људски род, дакле, представљао је једно многогранато дрво, коме je један корен, Адам. Према томе сви људи су били по свом телесном корену, по праоцу Адаму, браћа. Но то телесно братство људи показало се ништавним пред духовним небратством још на првим синовима Адамовим. Телесни брат убио је свога брата, јер међу њима није било јединства духа, ни братства духовнога. Христос је назван Новим Адамом. Он je нови корен новог човечанства, новог многогранатог дрвета. Он је објавио правог Оца, а то је Бог, и установио право братство међу људима, а то је братство духовно, то јест јединство духа, јединство вере, јединство циља и јединство живота. Човече и сине човечји, не полажи ништа на братство по Адаму, јер је и сам стари Адам нашао своје спасење у Христу, Новом Адаму. Тиме се он одрекао свега свога потомства које је ван Христа. Така су они који се нису прикалемили уз нови Христов корен, остали сирочад, без оба оца: без праоца телесног, Адама, и без Оца небесног, кога је Христос објавио свету и коме се само кроз Христа може прићи.

М Милост Божја спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру в живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вјере није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога. И тако вера je семе а милост плод. Други исто тако важан плод вере јесте молитва. Вера, молитва и милост представљају у здравој души три хармонична гласа, који вапију Богу за помиловање. Подигнута је вековна препирка између католика и протестаната, да ли се човек спасава вером или добрим делима. Код православних те препирке никад није било. Православна Црква није цепкала закон Божји него је тражила да се испуни сав са скрушеношћу и самоосудом, сећајући се речи Спаситељевих: Кад свршите све што вам је заповеђено, реците: ми смо непотребне слуге јер учинисмо што смо били дужни (Лука 17, 10). А усиновљење ни код људи не бива само због плаћеног дуга него и по милости онога који усиновљава. И тако, човече и сине човечји, веруј, моли се и буди милостив, но не уздај се ни у шта своје него само у милост Божију.

Н Небо које видимо изнад својих глава јесте само символ стварнога невидљивога неба. Диван и чудесан символ но само символ стварности а не сама стварност. Сунце и звезде чине видљиво небо. Бог и ангели са светитељима чине невидљиво небо. Видљиво сунце символ је невидљивог Бога, а звезде су символ ангела и светитеља. Као што сунце осветљава и греје и одржава звезде, тако вечно Сунце Правде, Бог Свевишњи, осветљава, греје и одржава ангеле и светитеље Своје. Светитељи су славни славом Божјом, а Бог је диван у светитељима Својим. Ово стварно, нечулно, свето небо – то и јесте права отаџбина наша.

Њ Њивом Божјом назива апостол све верне. Ви сте њива Божја (Кор. 3, 6). Господ Исус Христос јесте небески сејач, који изиђе на њиву своју да сеје семе своје. Благо онима који душу своју омекшају и учине како би бованско семе Христово порасло и донело плод. Благо теби, човече и сине човечји, ако Богом посејано семе у души својој чуваш, плевиш од корова и браниш од зверова и тичурина. Погледај око себе и види, како су се сада намножили зверови и тичурине да Христов усев погазе и упиште. Семе Христово пада у разум, те се разум светли Богом; и пада у срце, те се срце испуњава љубављу Божјом; и пада на вољу човечју, те човек свим делима својим прославља Бога Творца својега.

О Образом се назива икона у словенском и руском језику. Обновљење икона у Русији за време Великог Гоњења појава је сасвим честа и веома чудесна. Старе иконе, на којима се једва могао наслутити лик светитеља, обновиле су се тако, да су све црте и боје постале јасне као на новим иконама. Није ли i човек икона Божја? У Књизи Постања стоји написано: И cтвopu Бог човека по обличју својему, по обличју Божијему створи га (1, 27). Нама је тешко и замислити божански сјај, којим је сијао првосаздани Адам као нова икона Бога живота. Но као што обично икона на дрвету поцрни и изгуби се од времена и ваздуха и прашине, тако је икона Божија у Адаму и његовом потомству поцрнела и изгубила се од греха. Христос је обновио икону Божију у човеку. Обновљење дрвених икона у страдалној Русији баш у време Великог Гоњења сведочи да се од страдања за веру Божију обнавља образ Божији, или икона Божија, у човеку.

П Пост је установљен још у Рају. Он се састојао у забрани једења плода са дрвета познања добра и зла. Сви угодници Божији у Старом Завету држали су пост. У Новом Завету пост је нарочито истакнут као обавеза и услов очишћења па, следствено, и спасења. Сам Господ Исус дао је пример у посту. Сви апостоли и Свети Оци држали су строг пост. О посту говори свети Серафим Саровски овако: „Пост је нужан за победу непријатеља телесних и духовних“. Испосников „духовни живот долази до савршенства“. Од поста „тело постаје утанчано и лако и дух врши тада своја дејства као у бестелесном телу“. Постом „ум се дреши од земље, узноси се на небо и потпуно се погружава у созерцање света духовнога“. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Сине човечји, ако ти неко каже: није грех у јелу него у злу делу, одговори му; али зло дело долази од неуздржаног јела и пића. Није грех ни у самому огњу, али ко не пази на огањ, може му кућа изгорети.

Р Радост је основни тон у божанској мелодији Новог Завета. Радујте се и веселите се, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Њекових моћних чудеса, радост из Њекових моћних откривења Царства Божјега, радост из Његовог васкрсења, радост из Њекових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске праведника и угодника Божјих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све залушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече и сине човечји, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи.

С Спасење душе – једини је смисао свих трудова човекових на земљи. Они који не знају за спасење душе, не знају нити могу знати зашто се труде и муче. Но кад се говори о спасењу, мора се говорити и о Спаситељу. Јер не може бити спасења без Спаситеља. Хиљаде година народи земаљски чекали су Спаситеља с неба, тражили су Спаситеља, говорили или бајали о Њему. Једно је било опште убеђење свих народа, наиме, да спаситељ не може бити обичан човек него Бог. Ми хришћани знамо да се јавио Бог-Спаситељ, и донео спасење душама свих оних који желе спасење. У црквеним песмама стално се на крају чује молитва: „Спаси душе наше“.

Т Тело је без душе мртво. Створи Господ Бог човјека од праха земаљскога – тако сведочи Свето Писмо Божије. То се односи само на тело а не i на душу. Јер се даље сведочи: и дуну му у лице дух животни, и поста човјек душа жива. Све иде тамо одакле је и дошло: тело се враћа земљи, а душа Богу. Зато је опет рекао Бог Адаму: Земља јеси и у земљу ћеш отићи. То се на тело односи. А кад умре сиромах Лазар, однесоше га анђели, то јест однесоше му душу са земље. Ако спасемо душу, тиме ћемо спасти i тело у дан васкрсења. По сведочанству апостолском постоје тела земаљска и тела небеска. Душе су наше сада обучене у земаљска тела, а ако се спасемо, бићемо у дан васкрсења обучени у тела небеска, непроменљива и нераспадљива.

У Ум Христов стећи – задатак је сваког хришћанина. Апостол Павле говори: А ми ум Христов имамо. Шта значит имати ум Христов? Значи: мислити као што Христос мисли, расуђивати као што Христос расуђује. Човече и сине човечји, научи себе мислити као што Христос мисли. Мисли о Богу као што Христос мисли. Мисли о сваком човеку кога сретнеш онако како би Христос мислио. Мисли о свакој ствари онако како би Христос мислио. Мисли о сваком догађају са висине Христове мисли. Мисли о животу и мисли о смрти као сам Христос Господ. Учи се тако мислити. Тако ћеш стећи ум Христов. А кад стекнеш ум Христов, обасјаће те светлост небеска, и твој живот ће бити на небу а не на земљи.

Ф Филистеји су са својом стоком газили и сатирали усеве правоверног народа Јаковљева. И правоверни народ осиромаши веома и у тескоби својој завапи ка Господу. Филистеји су били незнабошци. Човече и сине човечји, зар не видиш како незнабошци газе са својом бесловесном стоком Христов усев по души твојој? Газе га, згризају га до корена, па и сам корен чупају, са стоком својом, са својим магарцима и мајмунима и слоновима и свињама. То су синови мрака и слуге сатане, а стока њихова то су њихове чудовишне мисли и погане страсти и безбожна дела. То су модерни Филистеји, безбожници и бездушници, отпадници од Христа и противници Бога. Сине човечји, хоћеш ли чекати да те сасвим опустоше и осиромаше, или ћеш журно, журно завапити живоме Господу за помоћ?

Ц Црква Христова означава ново избрање, које је по вери а не по крви. Цркву сачињава избрани народ, сачињен од оних који верују из свих народа земаљских. Цркву оживотворава и води, као крманош лађу, Дух Свети. Православна црква је једна, саборна и апостолска у целом свету, но она је уређена по Божјем Промислу и ради успешније јеванђелске мисије, народски, по народима и језицима. Човече и сине човечји, љуби Цркву Православну као мајку своју духовну, и чувај се од јеретика и секташа, а да не будеш на небу одељен од православних отаца и ђедова својих занавек.

Ч Чашу спасења примимо и име Господње призовимо. Чаша спасења је пречиста крв Христова. Име Господње као огањ пали демоне. Четири су стране света; четири су окрвављена крака Крста Христова; четири јеванђеља. Три су лица у Свете Тројице; са три прста се крстимо. Два су извора науке Христове: Свето Писмо и Свето Предање. две су главне заповести Хистове: љуби Бога и љуби ближњега. Један је Бог, који је све у свему, кроз њега живимо и крећемо се, и јесмо (Дела 17, 28).

Х Храна телесна је за тело, а храна духовна за душу. Тело се мора хранити да би трајало, душа се мора хранити да би живела. Телу се даје храна земљана, јер је тело од земље. Души се даје храна небеска, јер је душа са неба. Реч Божја јесте главна и основна храна душе човечје. Што је хлеб за тело, то је реч Божја за душу. Никаква храна не може заменити телу хлеб, и никаква реч не може заменити души реч Божју. Но има једна таjанствена и пречудна храна, која је узвишенија и силнија од сваке телесне и духовне хране. Ту храну знају само хришћани. Та храна јесте сам Бог. Она се даје у светом Причешћу. Који једе моје тијело и пије моју крв, има живот вјечни, и ја ћу га vакрснуиш у пошљедни дан (Јов. 6, 54).

Џ Џиновима су названи Енакови синови; према њима се народ Божји чињаше као скакавци (4, Мојс. 13, 34). Но, једино је у њих тело било џиновско, и снага телесна. Духом пак и истином они су били кепеци. Али их је народ Божји именом Божјим надвладао и истребио. Они који су били телесно малени и испоштени имали су џиновски дух и џиновску веру у јединога живога Бога, и тиме су били јачи од Енакових синова, исто као Давид од Голијата. Духовно јаки победили су телесно јаке. Богом јаки јачи су од оних који су телом и земљом Јаки. Зато, човече и сине човечји, не бој се џинова, који су само телесином и преваром џинови. Они су само као мрачне и велике сенке, које Једна мала свећица може дарастера.

Ш Шарен шљунак представљају мисли и мишљења разних безверних филозофа и књижевника. Но тај је шљунак једино за гледање и посматрање, а није за зидање. Лаковерни зидају куће свога живота на том шљунку: због тога брзо постају бескућници, и као бескућници – очајници, а као очајници самоубице. Човече и сине човечји, знај и упамти: Камен о коме се много говори у Библији, Камен станац, Камен крајеугаони, није онако шарен као филозофски шљунак, али је тврд и поуздан. На њему сазидан дом одолева бури. На њему сазидана Црква одолева паклу. На њему постројено Царство траје вечно. На њему стоји крст, и око крста пише:

ИС ХС
НИ КА
ИСУС ХРИСТОС ПОБЕДА