Божанствена Литургија

Литургија Светог Јована Златоустог (грч: Λειτουργία Αγίου Ιωάννου του Χρυсоστόμου). Ова божанствена Литургија има "општи" карактер, тј. служи се у све дане године када се не служи ни један други тип Литургије (Св. Василија Великог, Пређеосвећених дарова, Св. Јакова). Самим тим је и најчешћи тип Литургије. Чин и поредак овог свештенодејства исти је као у Литургији Св. Василија Великог.

Свештеник коме предстоји вршење божанственог тајнодејства - служења Литургије, дужан је претходно да буде измирен са свима, и да нема ништа ни против кога, и колико је могуће, чува срце од злих помисли, да се уздржава од вечери претходног дана, и да бди над собом до времена свештенодејства. А кад настане време, чини уобичајени поклон настојатељу, улази у храм и заједно са ђаконом врши три поклона пред светим дверима.

Света Литургија Јована Златоустог се састоји из:

• Проскомидија - чин припреме приноса хлеба и вина.
• Литургија оглашених - Поучни део који има за циљ припремање катихумена за примање Крштења.
• Литургија верних - Део Литургије на коме се врши освећење предложених дарова и Причест.

ПРОСКОМИДИЈА

ПРОСКОМИДИЈА (грч: Προσкоμιδή - приношење; жртвеник, предложеније, проскомидијарион, протезис, "мали олтар"), у Православном храму, део олтарског простора: код мањих храмова је у облику нише, а код већих - просторија (некада, у појединим случајевима била је одвојена иконостасом), северно од часне трпезе за похрањивање богослужбених предмета, чување и припрему часних дарова за чин Евхаристије, такође и као жртвеник на коме се спремају, освећују часни дарови (поред жртвеника је умиваоник над којим свештеник пере руке пре богослужења).

Према тумачењима, символично представља Витлејем и пећину - место Рођења Христовог, такође и јасле новорођеног Христа, али и Голготу на којој је распет. Први део Литургије Јована Златоустог и Василија Великог јесте припрема просфоре и вина - часних дарова за Литургије и Евхаристију. Између осталог, проскомидија символизује обред представљања безгрешног зачећа и Христове назаретске године живота (због чега се, у олтарском простору врши при затвореним дверима иконостаса навученој катапетазми - изван погледа верних, као што је и прво време Христовог живота протекло незапажено од његових савременика).

Ток проскомидије

Свештеник који ће тог дана служити Литургију, улази у храм и чита пред иконостасом молитве, целива иконе и улази у олтарски простор. Ту целива Свето Јеванђеље, престо, облачи свештене одежде, пере руке и одлази у северну одају олтарског простора. Стаје пред жртвеник, узима прву просфору и копље и осењује је крсним знаком. Читајући молитве из књиге пророка Исаије о Христу, исеца Агнец из средишњег дела, ставља га на средину дискоса, расеца са доње стране унакрсно, а са горње стране пробада копљем. Потом улива вино и воду у путир, и из друге просфоре вади троугласту честицу у част Пресвете Богородице Марије, и ставља десно од Агнеца на дискос. Из треће просфоре вади девет чесица, у спомен: пророка, Апостола, светих отаца, мученика, преподобних, бесребреника и других, и ставља лево од Агнеца, у три реда. Из четврте просфоре вади честице за живе, из пете за упокојене чланове Цркве, и ставља са доње стране Агнеца. У току Литургије, Агнец након призива Светог Духа, постаје Тело Христово, и заједно са вином које је постало Крв Христова, употребиће се за Причест свештеника и верних. Остале честице се после Причести стављају у путир, где се налази још Крви Христове, да би Крв очистила све грехе оних чија имена је свештеник споменуо током вађења честица. Након тога, свештеник благосиља кадионицу, кади звездицу и ставља је на дискос. Потом кади покрове, ставља их преко дискоса и путира, и све заједно прекрива воздухом. Уз све то, говори молитве Богу да прими тако припремљене дарове, и да помене оне који су принели те дарове. На крају проскомидије, свештеник кади олтар и цео храм.

Символика обреда проскомидије условила је иконографски програм самог простора у храму где се врши, с темама које истичу време пре Оваплоћења Христа (Логоса) и његове искупитељске жртве.

Ако Свештеник служи без ђакона, не говори ђаконове речи на Проскомидији, и на Литургији пред Јеванђеље, нити његове речи. Говори само јектеније и оно што је у чину изложено. Ако више свештеника саборно служи, чин Проскомидије врши само један од њих, а остали служитељи не говоре ништа засебно од Проскомидије, осим што помињу имена живих и преминулих Православних Хришћана.

Поредак проскомидије

По уласку у храм, свештеник заједно са ђаконом врши три поклона пред Царским дверима.

Ђакон: Благослови, владико.

Свештеник: Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова.

Ђакон: Амин.

Свештеник: Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Ђакон: Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Ђакон: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Ђакон: Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена твога ради.

Ђакон: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек i у векове векова. Амин.

Ђакон: Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Ђакон: Амин.

Обојица: Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми грешници, немајући никаквог оправдања, приносимо Теби као Владици ову молитву: помилуј нас.

Обојица: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.

Обојица: Господе, помилуј нас, јер се у Тебе уздамо; не гневи се јако на нас, нити помињи безакоња наша, но и сада као милостив погледај и избави нас од непријатеља наших: јер си ти Бог наш, и ми народ твој, сви смо дело руку твојих, i име твоје призивамо. И сада и увек и у векове векова. Амин.

Обојица: Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не пропаднемо ми који се у тебе надамо, но да се тобом избавимо од беда, јер си ти спасење рода хришћанскога.

Потом одлазе икони Христовој и целивају је говорећи:

Обојица: Клањамо се пречистоме лику твоме, Благи, молећи опроштај сагрешења наших, Христе Боже, јер си добровољно благоволео да телом узиђеш на крст, да би оне које си саздао избавио од робовања врагу. Стога Ти благодарно кличемо: радошћу си испунио све, Спаситељу наш, који си дошао да спасеш свет.

Затим целивају и Богородичину икону говорећи:

Обојица: Богородице, Ти си извор милосрђа, удостој нас самилости, погледај на народ који сагреши, покажи као увек моћ своју, јер уздајући се у тебе, ми ти, као некада Гаврило, Архистратиг Бестелесних сила, кличемо - радуј се.

Онда приклањају главе и свештеник говори молитву:

Свештеник: Господе, пружи руку своју са висине светога станишта свога, и укрепи ме за предстојећу службу твоју, да неосуђено представши страшноме Престолу твоме, извршим бескрвно свештенодејство. Јер је твоја сила и слава у векове векова. Амин.

Тада се заједно поклоне сабраном народу и улазе у олтар говорећи:

Обојица: Ући ћу у дом твој, поклонићу се са страхом храму твоме светоме. Господе, води ме правдом твојом, ради непријатеља мојих исправи перед Тобом пут мој, јер у устима њиховим нема истине, срце им је сујетно, гроб отворен грло њихово, језицима својим обмањују. Суди им, Боже; нека одступе од замисли својих; одбаци их због многог безбожништва њиховог, јер Те љуто огорчише, Господе. Нека се веселе сви који се уздају у Тебе, нека се вавек радују; и уселићеш се у њих, и хвалиће се Тобом сви који љубе име твоје, јер ћеш Ти благословити праведника, Господе, као што си нас овенчао оружјем благовољења твога.

Облачење свештених одежди

Ушавши у олтар, чине три поклона перед светим Престолом и целивају свето Јеванђеље и свети Престо. Затим сваки узима у руке свој стихар и чине три поклона ка истоку, говорећи сваки за себе: "Боже, милостив буди мени грешноме..."

Затим свештенику прилази ђакон држећи у десној руци стихар са орарем, и приклонивши главу говори: "Благослови, владико, стихар са орарем."

Свештеник: Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.

Затим ђакон одлази у једну страну олтара и облачи стихар молећи се овако: "Зарадоваће се душа моја у Господу..." И целивавши орар ставља га на лево раме. Навлачећи наруквицу на десну руку говори: "Десница твоја, Господе, прослави се у сили..." Навлачећи наруквицу на леву руку говори: "Руке твоје створише ме и уобличише ме..."

Затим одлази до Предложења и, оправши руке, припрема свештене сасуде, метнувши свети дискос на леву страну, а свети путир на десну, и остало са њима.

Свештеник се овако облачи: узевши стихар у леву руку и поклонивши се трипут ка истоку благосиља га и целива, говорећи: "Благословен Бог наш свагда, сада и увек i у векове векова. Амин." И облачећи га, говори: "Зарадоваће се душа моја..." Потом узевши епитрахиљ, благосиља га и ставља на себе говорећи: "Благословен Бог, који излива благодат своју..." Онда узевши појас, благосиља га и говори опасујући се: "Благословен Бог, који ме опасује силом..." И наруквице навлачи као што је горе речено. Затим узевши надбедреник, ако га има, и благословивши га и целивавши, говори: "Опаши мач твој око бедра свога, Силни..." Онда узевши фелон и благословивши, целива га и облачи говорећи овако: "Свештеници твоји, Господе, обући ће се у правду..."

Затим отишавши до умиваоника, умива руке говорећи: "Умићу са невинима руке своје, и обићи ћу жртвеник твој, Господе..."

(Јектенија за упокојене - не врши се Недељом и великим празницима)

Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена) и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Да Господ Бог наш настани душе њихове где праведници почивају.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Милост Божју, Царство небеско, и опроштај грехова њихових молимо од Христа, бесмртнога Цара и Бога нашега.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Свештеник (Молитва за упокојене): Боже духова и свакога тела, који си смрт сатро и ђавола победио, и живот свету твоме даровао; Ти сам, Господе, упокој душе слугу твојих (имена) у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, или делом, или мишљу, као благ и човекољубив Бог опрости им, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је твоја правда вечна, и реч је твоја истина.

Свештеник (Возглас): Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих слугу твојих (имена), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Символ Вере

Ђакон: Двери, двери, са мудрошћу пазимо! (Символ вере треба да чита сав народ наглас)

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оцарожденг пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин!

Молитва пре светог Причешћа

Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.

Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.