А Анђели су створени пре људи. У почетку створи Бог небо и земљу – стоји написано у Књизи Постања. Под небом су светитељи Божји једнодушно разумевали ангеле, то јест свет светих духова, војске бестелесних сила. Према Божјем Откривењу и визији светитеља, као што су били свети Јеротеј и свети Дионисије, ангели се врстају у девет кола према сили и власти и мудрости која им је дарована од Створитеља. Тих девет огромних кола називају се: Престоли, Начала, Власти, Серафими, Херувими, Господства, Силе, Архангели i Ангели. Ум људски не може ни замислити величину и славу ангела, нити рачуница људска израчунати број њихов. Само се срце људско може радовати својој већој и старијој и савршенијој браћи – браћи, кажемо, јер је један небесни Отац и ангела и људи.

Б Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може бити отпора, Његовој мудрости не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Њекових следбеника и Њекових непријатеља. Зато и кажемо: Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос.

В Веруј свему ономе што је Христос Господ казао, показао и предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос је, дакле, жива Истина у свему што je био, у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечји; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечји, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао?

Г Грех је поверовати неком другом а не Исусу Христу и поћи за неким другим а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање – то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера в Христа и владање по Христу представља здравље синова Божјих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечјег – болест од пакленог огња и дима.

Д Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, i тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло, и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечји, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечји, чијим си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божјим – једно си са Богом, ако ли духом зла – једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.

Ђ Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Где ти је наука о Животу и Животодавцу? Ко ти је дао очи, помоћу којих душа твоја гледа? Ко ти је дао уши, помоћу којих душа твоја чyje? Ко ли ти је дао разум помоћу кога учиш? Ако ти хартија коју читаш каже, да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: А од кога природа позајми да мени да? Сине човечји, зар ти срце не гори као од огња, кад се помене име Творца и Оца твојега? Умири срце своје, прво га умири, па загледај у њ као у мирно Језеро, потом га ослушни и најзад прими науку његову. Тако ћеш познати Творца и Зајмодавца природе. Тако ћеш осетити присуство Живота и славу Животодавца. И учевина твоја неће бити мирис смрти но мирис живота. А туга и очајање твоје окренуће се на радост и клицање.