Свети Паисије: Од Фарасе до Неба
| Оригинални назив: | Άγιος Παΐσιος: Από τα Φάρασα στο ουρανό |
| Матична мрежа: | MEGA Channel (Грчка) |
| Режија: | Стамос Тсамис (Stamos Tsamis) |
| Сценарио: | Јоргос Тсијакас (Giorgos Tsiakkas) |
| Главне улоге: | Прокопис Агатоклеус (као Св. Паисије), Никитас Тсакироглу (као Св. Арсеније Кападокијски) |
| Музика: | Туомас Кантелинен (употребљени традиционални византијски напеви) |
„Свети Паисије: Од Фарасе до Неба” је грчка биографска и историјска телевизијска серија посвећена животу Светог Паисија Светогорца. Прва сезона се састоји од 9 епизода и прати хронолошки ток светитељевог живота од његовог рођења 1924. године у Фараси (Мала Азија).
Радња детаљно приказује присилно искорењивање и егзодус грчког становништва из Кападокије након Договора у Лозани, тежак избеглички пристинак у луку Пиреј и привремени боравак заједнице на Крфу под духовним вођством Светог Арсенија. Серија затим прати породично насељавање и одрастање младог Арсенија Езнепидиса у Коници, његово учење столарског заната, војну службу у улози радио-телеграфисте током Грчког грађанског рата, све до његовог коначног одласка на Свету Гору Атонску.
Снимање прве сезоне реализовано је на аутентичним историјским локацијама на којима је светитељ боравио, укључујући Коницу и Свету Гору. Серија је приликом премијерног емитовања забележила рекордну гледаност у Грчкој и на Кипру.
Братска напомена гледаоцима: Драга браћо и сестре, превод и прилагођавање ове серије урађени су из чисте љубави према Светом Пајсију Светогорцу и жеље да његово житије приближимо нашем верном народу. Будући да је у питању обиман посао који је захтевао превођење са грчког изворника, могуће је да су се на појединим местима поткрале ситне правописне или језичке грешке. Најусрдније вас молимо за разумевање и хришћански опроштај уколико наиђете на такве пропусте. Свако добро од Господа!
ЕПИЗОДА 1.
Епизода 1: Егзодус из Кападокије
ЕПИЗОДА 2.
Епизода 2: Сурови пристинак (Егзодус)
ЕПИЗОДА 3.
Епизода 3: Упокојење Старца Арсенија
ЕПИЗОДА 4.
Епизода 4: Нови почетак у Коници
ЕПИЗОДА 5.
Епизода 5: Одрастање у Коници
ЕПИЗОДА 6.
Епизода 6: Искушења младости
ЕПИЗОДА 7.
Епизода 7: Служење у војсци и ратна искушења
ЕПИЗОДА 8.
Епизода 8: Повратак кући и позив Свете Горе
ЕПИЗОДА 9.
Епизода 9: Испуњење дужности и одлазак на Свету Гору
Кратки Житијски Летопис
Земљоносни и духовни пут Светог Пајсија Светогорца
Свети Пајсије Светогорац канонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године. Његов спомен свечано се прославља 12. јула по новом (григоријанском) календару, односно 29. јуна по старом (јулијанском) календару. Светиња његовог живота била је толико очигледна да га је велики број православних верника у Грчкој, Србији и Русији сматрао светитељем и пре званичне канонизације.
Рођен је 25. јула у малоазијском селу Фараса у Кападокији. Његов отац Продромос био је побожни градоначелник села. Чувени Свети Арсеније Кападокијски, који је био духовни заштитник породице, лично га је крстио 7. августа. Само недељу дана касније, под притиском Османлија, отпочиње масовни прогон малоазијских Грка. Избеглице из Фарасе након великих искушења стижу у луку Пиреј у Грчкој.
Након учешћа у Грчком грађанском рату, 1949. године одлази на Свету Гору. Свој монашки пут започиње у манастиру Есфигмену, где 1954. прима расофорни постриг са именом Аверкије. Исте године прелази у манастир Филотеј, поставши ученик старца Симеона, који га 1956. године постриже у малу схиму, када добија име Пајсије.
Године 1962. одлази на Синајску гору, у келију Светих Галактиона и Епистиме, али се две године касније због нарушеног здравља враћа на Атос, у Ивиронски Скит Светог Архангела. Након тешке болести и операције плућа 1966. године, сели се у Катунакију (Ипатијева келија Велике Лавре). Већ 1968. године долази у манастир Ставроникита, где постаје ученик светог руског подвижника Тихона у келији Часног Крста, у којој остаје да живи и након старчевог упокојења.
Године 1979. прелази у манастир Кутлумуш, тачније у чувену испосницу Панагуда, која постаје место духовног ходочашћа за хиљаде верника. Године 1988. тешко оболева од канцера. Своје последње дане проводи изван Свете Горе, у женском манастиру Светог Јована Богослова у Суротију код Солуна. Тамо се мирно упокојио 12. јула 1994. године, где се и данас налази његов свети гроб.
